Mama je mjesecima bolesna, karcinom 🙁 i mnogo je češće po bolnicama nego kod kuće. Tata i ja živimo zadnji mjesec sami kod kuće. Mama je stvarno loše i… nadam se da će da se izbori, ali teško. Svaki dan sve više propada. Tata me je prošli petak cijeli dan molio da izađem u grad sa društvom, da se opustim. Nisam željela, ali toliko je bio uporan da sam na kraju pristala. Izašla sam, ali od početka to nije bilo to, nisam se mogla opustiti i samo sat vremenakasnije ostavila sam društvo i vratila se kući. Kada sam došla bilo mi je malo čudno jer je pre dkućom bo parkiran auto tete Sanje, mamine mlađe sestre. Nije se najavljivala da će doći i kroz glavu mi je prošlo ono najgore, mislila sam da je mama preminula. Međutim, mnogo gore od toga se desilo. Ušla sam u kuću i iz spavaće sobe sam odma čula kako dopiru zvukovi dahtanja, uzdisaja… a kako sam se približavala sobi bilo je sve jasnije. Moj tata i moja teta se…
Bez razmišljanja ulazim u njihovu sobu i zatičem ih kako to rade. Bili su u znoju, kosa kod tete kao da se iszuširala, sva mokra… par sekundi nisu me primjetili i te sekunde su najgore u mom životu. Kada su me vidjeli naglo su sve prestali, ja sam samo izašla iz sobe, otišla uplakana u svoju. Očekivala sam da će doći da se pravdaju, da daju objašnjenje, ali sve što sam mogla čuti su zvukovi škripanja kreveta, uzdisaja i dahtanja iz tatine i mamine sobe. Bestdnici… kada su shvatli da sam ih otkrila više se i ne skrivaju. Cijelu noć su proveli zajedno, nemate pojmakako grozanosjećaj, mama umire, a otac i njena sestra rade one stvari. Najgore mi je što sam sada na neki način dio svega toga. Čak mi je žao i teče koji je jadan ujutro zvao i pitao da i on dođe da nam šta pomogne. Shvatila sam da je mu je teta rekla da će da da mi pomaže oko kućanskih poslova. Šta da radim 🙁
0 komentari:
Objavi komentar