Udala sam se u inostranstvu posle studija. Volim svog muža, koji je pre svega dobar čovek koji želi sve da mi pruži, ali sam tek u braku shvatila da brak još uvek nije za mene. Nisam se ostvarila u svojoj struci, sve sam napustila zbog njega, porodicu, prijatelje, mogućnost za dobar posao, zemlju, a ovde životarim, radim nešto i nisam srećna. Dani mi prolaze, a nisam uradila stvari koje sam želela da uradim u životu, kao npr. da se još obrazujem.
On mi je jedina svetla tačka u ovoj zemlji, ali ne znam da li će moći zauvek od ljubavi da se živi. Osećam da sam izneverila samu sebe, jako sam tužna i non stop padam u depresiju, ne znam šta da radim sa svojim životom. I prijatelje sam izgubila zbog njegove ljubomore, a ovde nemam nikog osim njega. On ne želi da ode iz svoje zemlje, a ja jedva izdržavam ovde. Kako popraviti to, ako se ustvari volimo. Imam osećaj da živim tuđi život koji nisam želela da živim. Ništa nije tako kao što sam želela da bude.
0 komentari:
Objavi komentar