Uvek sam se stideo svog penisa, jer sam u više navrata slušao žene kako se podsmevaju muškarcima koji imaju manji “ponos”. Dok sam bio na fakultetu, čuo sam kako koleginice govore kako bi tipovi sa malim penisima trebalo da nose upozorenje za žene na čelu. Iako imam 35 godina, jedino seksualno iskustvo imao sam sa jednom veoma privlačnom devojkom. Kada sam se skinuo, počela je da se kikoće, pa je šakom prekrila usta. Ipak smo došli do seksa, ali uz mnogo problema – kondom mi je stalno spadao, i još gore – moj mali penis stalno je izlazio iz nje. Čak i kada bih napokon uspeo da uđem u nju, stalno bi me zapitkivala “je li unutra?”.
Kad god bi me to pitala, poželeo sam da umrem. Bilo mi je jasno da nikako ne uživa sa mnom.Na kraju je uzdahnula i ustala, a potom bez reči otišla. Bilo mi je toliko krivo da sam pešaka otišao do njene kuće kako bih joj odneo čokoladu i izvinio joj se. Posle sam se pokajao i zbog toga, jer sam ispao još veći luzer. Zbog toga više i ne tražim devojku. Već sada zbog svog penisa patim od anksioznosti i depresije. Ne treba mi još bola i poniženja koje bih doživeo da i dalje tražim devojku, zaključuje ovaj momak.
0 komentari:
Objavi komentar