Moj muž je MAMIN SIN, nesposoban za samostalan život i ovisan o roditeljima. Naravno živimo zajedno sa njegovim roditeljima i tako će biti zauvjek. Već smo 3 godine u braku i na žalost još nikada nisam bila trudna, nisam rađala… Neki dan je bila slava kod svekrvine rodbine. Žive nedaleko od naše kuće, ali sam se nekako izvukla da ne idem, slagala sam da me boli stomak. Svi su otišli i konačno sam imala malo mira, sama kod kuće. Ubrzo nakon toga sam čula otključavanje kuće, ponadala sam se da je moj “mutavi” muž našao izgovor i vratio se da se malo “zabavljamo”, ali na moju žalost, u tom trenutku bio je to njegov otav, moj svekar. Polio se vinom i došao da se presvuče. Ležala sam kada mi je tako go do pasa prišao i pitao kako sam, a onda je spustio svoju ruku na moj stomak i pitao me da nisam možda trudna
Njegova ruka ispod moje majce, na mom stomaku mi je stvarala nekakvu nelagodu, ali sam nekako drhtavim glasom odgovorila NE. Tada je on svoju ruku počeo da spušta niže, prema mojoj mimici i počeo da mi na uho šapuće “možda je onaj moj neposoban, da ja snajo pokušam…”. ćutala sam, nisam znala šta da radim, ali da ne lažem sve to mi je na neki čudan način godilo. Ništa nisam odgovarala, samo sam se prepustila i na kraju sam dobila nešto fantastično. Nemoguće kolika je razlika između oca i sina, u svemu, od veličine do tehnike, snage, ma konačno sam se osjećala kao pravo žensko. Obzirom da je žurio sve je trajalo nekih 15-ak minuta. Na žalost nisam ostala trudna, ali se nadam da hoću i to baš sa svekrom, jer ne želim da mi dijete bude poput mog muža, želim da bude dasa kakav je moj svekar.
0 komentari:
Objavi komentar