Odma nakon srednje škole prijavila sam se za kruzer i tada nisam znala da ću postati obična fufica, ali na žalost izgleda da jesam. Radila sam u jednom baru, naravno zbog mog izgleda, ali nakon smjene sa često završavala u sobama bogatih biznismena, najčešće matorci preko 50 godina. JBG pare koje su nudili teško koja žena bi odbila. Jedan takav, tačnije malo stariji ima 64 godine, ma pravi švabo, žute kose, sa staračkim pjegama na sebi je bio skoro pa redovna mušterija. Dane je provodio u baru sjedeći i gledajući u mene. Na kraju mi je ponudio da se udam za njega, što mi je upočetku bilo grozno, ali nakon što sam malo razmislila i shvatila šta sve dobijam ukuliko prihvatim, prihvatila sam. Udala sam se za njega i evo već skoro godinu dana živim u Berlinu.
Za to niko od mojih ne zna i svi i dalje misle da sam na kruzeru. Sve je bilo uredu dok nisam shvatila da matori nije toliko bogat koliko sam mislila, ono ima iznad prosjeka, ali krstarenje su mu uplatila djeca kojih ima petero. Tako da i stan u kojem živimo teško da će ostati meni, jedino penzija koja mu je 3350 eura možda ostane meni, opet moram se dobro raspitati da li i kod njih penzija ostaje suprugi, odnosno koliko, jer ako bude ispod 2000 eura mislim da mi se uopšte ne ispalati spavat pored ovog matorog smrada. Možda jesam fufica, ali to mi je jedini način da nešto uradim od života, a ko misli da je lako i jednostavno i da mi je drago spavati sa čovjekom starijim preko 40 godina, mogu samo da kažem NEKA PROBA.
0 komentari:
Objavi komentar